Subject and Object Pronouns

Uvod

Sa ličnim zamenicama se sretneš već u svojoj prvoj lekciji i naučiš koji oblik glagola to be “ide” uz koju zamenicu (lekciju o glagolu to be pročitaj ovde). Međutim, ubrzo primetiš i to da se ponekad koriste oblici I, he ili they, a ponekad me, him ili them. Hajde da naučimo koje su razlike i kako da izbegneš najčešće greške. 

Šta su zamenice?

Zamenice (Pronouns) su reči koje koristimo umesto imenica ili imeničkih sintagmi kako ih ne bismo često ponavljali. Šta bolje zvuči?

• • My brother Jeremy is 22 years old. My brother Jeremy is a student. I see my brother Jeremy every weekend.
  • My brother Jeremy is 22 years old. He is a student. I see him every weekend.

Drugi primer zvuči prirodnije jer smo izbegli bespotrebna ponavljanja. Da vidimo zašto.

Subject Pronouns – lične zamenice na mestu subjekta

Subjekatske zamenice u rečenici vrše funkciju subjekta, odn. vršioca radnje. Zamenicu za prvo lice jednine, I, uvek pišemo velikim slovom.

U potvrdnom obliku ove zamenice stoje ispred glagola, na mestu vršioca radnje. Evo par primera.

• • He has got two brothers.
  • We play chess.
  • I love coffee.

Ovo se, naravno, menja u upitnom obliku u zavisnosti od glagolskog oblika. Uvek stoje posle glagola to be (nebitno da li je glavni ili pomoćni glagol u rečenici):

• • Are they still at work?
  • Is he being prosecuted?

Subjekatska zamenica u upitnom obliku inače uvek stoji posle pomoćnog glagola:

• • Do you cycle every day?
  • Has she been working out?
  • Had they left the cottage before the blizzard began?

Object Pronouns – lične zamenice na mestu objekta

Objekatske zamenice u rečenici vrše funkciju objekta i stoje posle prelaznog glagola (glagola koji “traži” objekat).

She put it in the box. (Stavila je to u kutiju.)

I gave them a business card. (Dao sam im/njima posetnicu. – ovde zapravo imamo dva objekta, pravi i nepravi, odn. direktni i indirektni: kome dajemo nešto i šta zapravo dajemo).

Obrati pažnju na prevod: njihovo značenje na srpskom zavisi od toga da li su u dativu (nepravi objekat) ili u akuzativu (pravi objekat).

• • I invited him to the party. (Pozvao sam ga/njega na žurku.)
  • I brought him a gift. (Doneo sam mu/njemu poklon.)

Kako da znamo koja nam je zamenica potrebna?

Da maksimalno pojednostavimo sve ovo. 

Ako se reč nalazi pre glagola i označava vršioca radnje, koristi se subjekatska zamenica.

• • She runs fast. (Ona trči brzo.)
  • We want a new teacher! (Mi želimo novog nastavnika!)

Ako se reč nalazi posle glagola i trpi radnju, koristi se objekatska zamenica.

• • I love her. (Ja volim nju./Volim je.)
  • Help us find him. (Pomozi nam da ga nađemo.)

Najčešće greške koje učenici prave

Nema ovde puno filozofije. Greške najčešće nastaju kada učenici pomešaju ulogu koju zamenica ima u rečenici. Nekada zbog brzopletosti (pa i sami primete da rečenica zvuči čudno i isprave grešku), a nekada zato što sa objekatskim zamenicama još uvek nisu na ti.

⊗ Give we the answer.
✅ Give us the answer.

⊗ Her isn’t working today.
✅ She is not working today.

Zaključak

Od zamenica ne možeš pobeći. Stalno ćeš ih koristiti i stalno ćeš na njih nailaziti jer predstavljaju samu osnovu komunikacije. Nema puno oblika; dobro ih nauči i obraćaj pažnju na to koju funkciju imaju u rečenici.

Subjekatske zamenice (I, you, he, she, it, we, they) uvek stoje na mestu subjekta i vrše radnju, dok se objekatske zamenice (me, you, him, her, it, us, them) koriste kada “primaju” radnju glagola ili kada dolaze posle predloga. Kroz primere i praksu ćeš brzo uočiti obrasce i primenjivati ih. Kada jednom savladaš njihovu pravilnu upotrebu, komunikacija postaje jasnija, a rečenice zvuče prirodnije.